Šećerna bolest
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 8 | Nivo:
Visoka zdravstvena škola
Šećerna bolest ( Diabetes
Mellitus) je stanje hronične hiperglikemije uzrokovane delovanjem genskih
činilaca i mnogobrojnih faktora sredine,koji obično deluju udruženo. Ona
nastaje zbog apsolutnog ili relativnog nedostatka insulina što dovodi do
poremećaja metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina.
Većina ugljenih hidrata iz hrane se u procesu
varenja pretvara u monosaharid (prosti šećer) glukozu i u tom obliku dospeva u
krv. Krvnom strujom ona se prenosi do svih ćelija organizma i koristi se kao
izvor energije, deponuje kao glikogen ili skladišti kao masno tkivo. Kada
količina glukoze dostigne određeni nivo (npr. posle obroka), beta-ćelije
Langerhansovih ostrvaca pankreasa luče hormon insulin. On omogućava ćelijama da
apsorbuju glukozu , a osim toga on predstavlja i osnovni kontrolni signal za
konverziju glukoze u glikogen (polisaharid koji se skladišti u jetri i mišićnim
ćelijama, i po potrebi se ponovo pretvara u glukozu i koristi kao izvor
energije). Normalne vrednosti šećera u krvi iznose 3,3-5,5 mmol.
Bez insulina, glukoza ne može ući u ćelije, što
uslovljava porast njene koncentracije u krvi, tj. dovodi do stanja poznatog kao
hiperglikemija. Po definiciji, dijabetesom nazivamo stanje kada je količina
šećera u krvi veća od 7,0 mmol (126 mg/dL) .
Hiperglikemija smanjuje mnoge anaboličke procese
u organizmu: rast i deobu ćelija, sintezu proteina, taloženje masti i dr. Osim
toga, izaziva poremećaje metabolizma i brojne druge komplikacije i bolesti.
Dijabetes se manifestuje preko karakteristične
kliničke slike, a u toku njenog trajanja nastaju arterioskleroza i
mikroangiopatija. Incidenca ovog oboljenja je visoka (0.5-3.5 %) javlja se u
oba pola sa prevalencom kod žena i najčešće između 35-55 godine života.
Uzročnici i faktori rizika
Genetika
Nasledni faktori često igraju glavnu ulogu u
pojavi dijabetesa kod određene individue. Oni to čine povećanjem osetljivosti
beta-ćelija na viruse, razvojem autoimunih antitela protiv sopstvenih ćelija
pankreasa, degenerativnim promenama na ćelijama koje rezultuju promenom
strukture i nedelotvornošću insulina i sl. Sklonost za dijabetes se prenosi
direktno na potomke, a ispoljavanje same bolesti može da zavisi i od drugih
činilaca u toku života (što je razlog zašto se šećerna bolest ne pojavljuje
obavezno kod svih potomaka obolelih).
Gojaznost
Gojaznost je jedan od vodećih dijabetogenih
faktora, čemu svedoči činjenica da je oko 60% odraslih dijabetičara gojazno.
Kod gojaznih osoba se vremenom smanjuje osetljivost beta-ćelija na povećanje
koncentracije glukoze u krvi, a osim toga smanjuje se i broj insulinskih
receptora u ciljnim tkivima (na sopstveni i egzogeni insulin). Ovo rezultuje
smanjenom isporukom šećera ćelijama i posledičnim povećanjem njegovog nivoa u
krvi (hiperglikemija).
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!